Ne zelim pisati.. Sakrivati se iza slova.. Crtica na papiru, zareza, razmaka, upitnika? Ne zelim se igrati umjetnika. Ja to ne znam.. Nisam.  Ovo nije skloniste mojih emocija. Niti jos jedan hommage tebi.

Ovo je prokletstvo. 

U ovom kolazu krajnosti, nedorecenih misli, i laznih ljubavi krije se neki drugi ja. Nismo prijatelji. Naprotiv. Necemo nikad biti.

Ne zelim pisati. Svako slovo je jedno malo priznanje.. A priznanja ti vise ne trebaju. Sve sto si trebala od mene, sve sto sam ti mogao dati, uzela si. I vise od toga. Nisam ogorcen ni ljut.  Ne brini. Tvoja "slika" je na sigurnom, mozes mirno spavati u njegovom krevetu.

Ne zelim pisati. Netko ce citati, pa ce si dati za pravo da me razumije... Ili jos gore, da me zali... To uistinu ne bih podnio. Koliko god se cudno cinilo, pobjedivao sam te taman onoliko koliko je trebalo da oboje danas budemo tu... Iako ovo nije igra i cini mi se da na neki bolestan nacin smo oboje izgubili. Pali smo na testu. Iako, dok me gledas, ne bih nikad pomislio....