....

Možda bi samo sjedio nasuprot tebe. Promatrao te. Možda ni ne bih slušao zvukove tvojih usana. Ne bih čitao svoje ime s njih. Odavno. Drugačijom te čujem. Već dugo. Ugasio bih svjetla, gledao te kako sjajiš, meni u inat. Ne bi se ljutio. Retrospektiva bisera, iako kratka, niska od boli, čini se ne jenjava. Ali neću.. Tebi u inat.
Sresti ćemo se opet...jednom. Neka druga Ti. Neki drugi ja. Reći ćeš mi tada, jesu li vlakovi poslušali glasove mojih želja..